ОМЛАДИНСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ ЦЕНТАР
Омладински истраживачки центар Републике Србије је основан 01. марта 2023. године од стране Удружења ТЕЛОК и Удружења “Омладина Аранђеловац” са циљем да подржи омладине широм Републике Србије у остваривању њихових циљева и права, помогне друштвено осетљивим групама, побољша положај културе међу омладином, побољша свест о инклузији и дискриминацији, подржи родну равноправност, али и да подстакне младе да се баве омладинском политиком као и да уче о правим вредностима, историји и традицији.
Циљеви:
– Омладинска политика
– Људска и мањинска права
– Култура
– Родна равноправност
– Инклузија
– Историја и традиција
Ко су млади у Републици Србији
Према Закону о младима, млади у Србији представљају категорију лица од навршених 15 до навршених 30 година живота. Подаци Републичког завода за статистику, из 2019. године, показују да ова категорија чини једну шестину укупног становништва наше земље, односно 1.141.016 становника. Иако већина живи у градовима, значајан број младих у Србији (39,6%) живи у руралним срединама и приградским насељима.
Млади у Србији махом живе у својим примарним породицама (98% малолетника и 76% пунолетних), док свега 24% живи одвојено од родитеља. Главни разлог за напуштање родитељског дома јесте заснивање брачне заједнице или кохабитација са партнером/ком. Сваки шести испитаник живи у браку или ванбрачној заједници. Од оних који су у браку 66% има децу, а од оних који су у кохабитацији свега >7%. У већини случајева, породица представља темељ материјалне и емотивне потпоре младима у периоду одрастања. Поједина истраживања показују да већина испитаника (52%) оба пола доноси одлуке равноправно са родитељима или у потпуности самостално (45%). Из тога се може закључити да просечна породица више не представља стриктно патријархалну заједницу у којој отац представља доминантан ауторитет. Штавише, занимљив је податак да је скоро половина младих (46%) навела да мајка има већи утицај на доношење њихових одлука од оца (30,2% младих навело је већи утицај оца).
Шта је омладинска политика?
Омладинску политику (енг. youth policy) чине све мере и активности државних органа, институција и организација које су усмерене на побољшање положаја и животних прилика младих, а у односу на потребе младих. У Републици Србији, Влада у сарадњи са младима, удружењима, институцијама и другим актерима омладинске политике дефинише положај и улоге младих, као и одговорност институција према њима.
Појам људска права?
Појам људских права односи се на концепт који се базира на идеји да људска бића имају универзална природна права, или статус, независно од правне јурисдикције или других одређујућих фактора као што су етницитет, држављанство и пол. Као што је видљиво из Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, људска права (макар у периоду после Другог светског рата) су концептуално заснована на урођеном људском достојанству и задржавају свој универзални и неотуђиви карактер.
Култура?
Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из латинског colere, што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода Хомо.
Шта је то родна равноправност?
Родна равноправност претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице.
Шта је то инклузија?
Опште прихваћена дефиниција инклузије не постоји, а значење термина се мењало током година. Сама реч инклузија значи укључивање, обухватање. Појам инклузије подразумева укључивање деце са сметњама у развоју у редован предшколски и школски систем и прихватање њихових различитости, тако да сви од тога имају корист.
Историја и традиција?
„Традиција, историја, језик и култура су наше Аријаднино клупко“. Ово су речи председника САНУ-а др. Владимира Костића.
Историју и традицију свако мора знати и поштовати јер кохезија између ова два појма представља оно наше, истинско, што нас представља и што нас обележава свуда.